Tri milijuna i jedan mrav žive, rade i spavaju u mravljem gradu, ispod velike kruške u hladu.
Oni imaju kuće na sprat, na tri, na pet, na devet spratova, oni navijaju budilice u pet da bi se na vrijeme probudili. Točno u pet zazvoni milijun satova, tada mravi ustaju, galame, prave zbrku, oblače se, peru zube u trku.
Kad zazvoni u šest nema nikog u gradu. Svi su na radu. Ujutru mravlje starješine po spiskovima prozivaju: “Mrav taj i taj.”
Mravi se po imenima odazivaju, svak mora da kaže: “Tu sam!” i “Zdrav!” Kada se jave tri milijuna i jedan mrav, tada je spisku kraj.
Prije tri dana, tek što je jutro zaplavilo, mravi se triput u čete prestrojavalii i tri puta prebrojavali. Starješine su iz spiskova prozivali: . “Mrav taj i taj.” Mravi se po imenima odazivali.
Kako god okreneš: Tri milijuna mrava. I kraj! Šta je s tim jednim mravom? Zar spava? Sutradan isto, i prekosutra isto, tri milijuna mrava tresu glavom: Tu ima nešto čudno! Tu nešto nije čisto! To zanimljivo postaje, zašto i koji mrav nedostaje?
Nema mrava koji je najviše pjevao i galamio, on se zbog nečeg osamio. Šta mu je? – čude se tri milijuna mrava, u mravljem gradu, ispod velike kruške u hladu. Šta mu je, zašto samuje? Tri dana nije ni riječ prozborio.
I mravi, koji s posla kući hitaju, njegovu majku pitaju: “ Je li se udobrovoljio, je li već progovorio?” Tri dana nije ništa ručao, sam je po gradu lutao i zamišljeno šutao, ili na stepeništu čučao.
Svi se pitaju šta mu je? Zašto samuje? Sve je u mravljem gradu zbunio, mrvicu keksa su mu u nudili, a on se uzjogunio, nije ni prstom maknuo, nije ju taknuo.
A jutros, tek što se dan zaplavio, netko je bučno prozor otvorio i mravljem gradu javio: “Progovorio je, progovorio!” Zašto je mrav tri dana šutao? Što nije ručao? Što je zamišljen gradom lutao? Na stepeništu čučao?
“Prije nekoliko dana”, veli, “ moj je tata gladnog cvrčka otjerao s vrata. I sad neću ni da maknem. Dok ne dovedete cvrčka da sa mnom ruča, neću ništa da taknem!” Pa sada u mravljem gradu, ispod velike kruške u hladu, tri milijuna mrava trčka i traže cvrčka.
A jutros tek što se dan zaplavio, netko je u dubok bunar zavirio, i skrivenom cvrčku objavio: “Izađi slobodno, nisi ništa skrivio!”
Pa sada cvrčak i tri milijuna i jedan mrav skaču i kliču u mravljem gradu. Svak hoće da vikne: “ Cvrčak je živ i zdrav!” Kada se jave tri milijuna i jedan mrav, tada je priči kraj.
Ispod velike kruške u hladu, u mravljem gradu, cvrčak i tri milijuna i jedan mrav provode vrijeme on- u pjesmi, oni – u radu.
Branislav Crnčević