Učenici s diskleksijom i s poteškoćama uvijek trebaju pomoć i razumijevanje, a izgleda da su na to i naišli. Profesori i učenici trebaju često komunicirati kako bi vidjeli što bi i jedni i drugi trebali poboljšati u svom radu.
Pročitajte šta je nastavnica napisala svojim budućim učenicima:
“Dragi učenici,
počašćena sam i uzbuđena što ću biti vaša nastavnica u petom razredu. Svoj posao shvatam prilično ozbiljno, a premda se trudim i ja nekada znam naići na prepreke. Ovo je nekoliko stvari koje morate znati:
1. Ja nisam bila savršen učenik pa ni ne očekujem da vi budete.
2. Svi drukčije učimo, a ove godine nadam se da ćete mi pomoći shvatiti kako vas najbolje mogu naučiti.
3. Ispravno izgovaranje riječi i brzo čitanje može učinit učenje lakšim, ali to nema nikakve veze s inteligencijom. Pomoći ću vam da brže izgovarate riječi i da brže čitate, ali inteligencija je ipak nešto kompleksnije. Neki od većih mislioca su imali problema sa školom. Nemojte se obeshrabriti!
4. Slobodno mi recite ako se mučite s nekim dijelom gradiva jer trud nekada može biti nevidljiv. Voljela bih da imam kristalnu kuglu, ali nažalost- nemam je. Recite mi ako sam vam dala neki zadatak koji vam se čini teškim jer tada ga možemo zajedno riješiti možda na neki drukčiji i kreativniji način.
5. Nekada brzam jer se previše uzbudim oko nekog gradiva ili sam preambiciozna. Kada se to dogodi upozorite me da usporim. Svi će iz razreda to cijeniti kao i ja.
6. Radujem se tome što ću otkriti šta vas motiviše i zanimaju me vaši snovi u vezi škole, ali i izvan škole. Pokušat ćemo spojiti te snove i zbog toga ćete pronaći zadovoljstvo u učenju.”
Za kraj, nastavnica je dodala kako shvata da škola nekada zna biti teška, ali da ne mora biti nešto što unesrećuje učenike.
(logs.edweek.org)