Pomozi mi da svojoj deci pružim najbolje – ne od krpica i igračaka, već najbolje od mene, da budem brižna prema njima i dobrim i lošim danima, kako njihovim, tako i mojim.
Nauči me da prihvatim svoju decu onakvom kakva su, bez obzira na to šta će raditi; da slušam šta govore, jer će jedino tako i ona slušati mene; da ih ohrabrim da slijede svoje ciljeve, a ne moje; i molim te, pusti me da se smijem i glupiram se sa njima.
Dozvoli mi da im pružim dom u kome vladaju poštovanje i integritet, i koji je ispunjen srećom.
Omogući mi da im pružim dovoljno hrabrosti da budu svoji, dovoljno nezavisnosti da se brinu o sebi, i otvorenosti da veruju u silu koja ih prevazilazi.
Pruži mi način da ih disciplinujem bez ponižavanja, da im usadim lijepe manire a da pritom sama ne zaboravim na iste, i da im dam do znanja da su bezgranično voljeni bez obzira na to šta rade.
Pomozi mi da ih pravilno hranim, da mogu da ih oblačim i obezbijedim im mali džeparac – ne zbog onoga što rade, već zbog radosti koju donose – i daj da budem umjerena u svemu ovome, tako da im sreća zbog primanja pomogne da otkriju radost davanja.
Postaraj se da im ogovornosti budu stvarne ali da im ne budu preteške, da moja očekivanja budu visoka ali ne i previsoka, te da moja zahvalnost i pohvale budu promišljene i blagovremene.
Pomozi mi da ih naučim da je izvrsnost prava nagrada za obavljen posao, ne slava koju on donosi. A kad slava i dođe – a doći će – pusti me da uživam u svakoj njihovoj zasluzi, koliko god mala bila, a da je ni za trenutak ne pripišem sebi; moja djeca za mene su dovoljna čast.
Najzad, daj da svoju djecu tako dobro osposobim za život, da mogu bez straha da ih pustim da krenu svojim putem.