1. Ponekada režiseri ne uspiju zadržati fokus na onome što je važno: Poznato je da Stephen King nije bio zadovoljan Kubricksovom pokušaju da ekranizuje njegovu knjigu Isijavanje (The Shining). Kingu se nije sviđao Shelly-jev slabašni vrisak, niti Nicholsonovo prebrzo gubljenje pameti. Bez pisaca na njihovoj strani režiseri se gube u knjizi i shvatanju onoga šta je u biti pisac želio da bude naglašeno i šta je bitno za njega.

2. “Ovo nije onako kako sam zamišljao”: 500 ljudi koji čitaju neku knjigu imat će 500 interpretacija kako neki likovi i scene trebaju da izgledaju. Lahko se razočaramo ukoliko neki glumac ne zgleda onako kako smo mi to u svojoj glavi zamislili.

3. Ograničeno vrijeme: Većina filmova traje najviše 3 sata, što traži izbacivanje scena ili skraćivanje određenih, možda za nas i važnih trenutaka.

4. Poteškoće sa pisanjem teksta za film: Kroz filmove dobijamo jako mnogo vizualne stimulacije, međutim jako su ograničeni u pričanju neke priče kroz dijaloge. Pretvaranje riječi u vizualnu reprezentaciju i još stvaranje dijaloga i nije tako jednostavno kako se čini, pogotovo ukoliko se radi o likovima koji jako mnogo “razmišljaju” odnosno vode unutrašnje razgovore. Da bi se sve uskladilo potrebno je izbaciti određene scene.

5. Knjige nam dozvoljavaju da sve sami stvorimo: Neki filmovi su bolji zato što prate cijelu priči iz knjige. Alfred Hitchcock je uradio izvrstan posao u filmu Ralje (Jaws), nikada nismo mogli vidjeti tu ajkulu što nam je dalo prostora da je sami stvorimo u svojim glavama.

6. Knjiga vas uvijek prati: Muzika ima ploče, a pisanje ima knjige, međutim filmovi nam ne nude ništa opipljivo što bi mogli nositi sa sobom (ukoliko ne želite da nosite kasete ili CD-ove, ali čak ni tad vam nisu od koristi).

Tako da kada u buduće budete raspravljali šta je bolje, knjiga ili film, sjetite se starog prašnjavog prijatelja koji vas čeka na nekoj polici u vašoj sobi.

(Nezavisne novine)