Priča o zajedništvu, o tome kako “kad se male ruke slože, sve se može, sve se može…”
Djed i repa
Posijao djed repu. Izraste repa golema, pregolema. Stade djed repu čupati iz zemlje: povuci, potegni, iščupati ne može.
Pozove djed u pomoć baku.
Baka za djeda, djed za repu: povuci, potegni, iščupati ne mogu.
Pozove baka u pomoć unuku.
Unuka za baku, baka za djeda, djed za repu: povuci, potegni, iščupati ne mogu.
Pozove unuka u pomoć psića Žuću. Žućo za unuku, unuka za baku, baka za djeda, djed za repu: povuci, potegni, iščupati ne mogu.
Pozove Žućo u pomoć macu.
Maca za Žuću, Žućo za unuku, unuka za baku, baka za djeda, djed za repu: povuci, potegni, iščupati ne mogu.
Pozove maca u pomoć miša.
Miš za macu, maca za Žuću, Žućo za unuku, unuka za baku, baka za djeda, djed za repu: povuci, potegni, iščupaju repu!
Ova priča definitivno na pravi način objašnjava kako je život u zajednici jako bitan i kako su nam u mnogim situacijama potrebni iskreni prijatelji koji će nam pomoći da prevaziđemo sve životne probleme.